Давне, 1974. године, мала група студената Машинског факултета у Београду закорачила је у тада још увек непознати свет аутоматског управљања и предвођена визионарством и менторством проф. др Љубомира Грујића, одважно кренула на занимљив пут, пун професионалних изазова. Педесет година касније, поново су се окупили на месту где је све почело, у учионици Завода за аутоматско управљање, у Рузвелтовој 1а. Овог пута као остварени људи и инжењери који су својим знањем и стручношћу градили чврсте темеље на којима је израсла садашња Катедра за аутоматско управљање.
Први документ о високошколској настави из области аутоматског управљања у машинству датира још из 1935. године, када je проф. Аћим Стевовић на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета држао предавања из одељка „Регулатори и регулисање термичких машина“, први предмет из ове области на Машинском факултету је уведен 1956. године под називом „Основи регулисања са динамичким третманом проблема регулисања“. Десет година касније, на групи за производњу се уводи предмет „Аутоматизација производње, а на групи за балистику најпре се 1964. године уводи предмет „Сервомеханизми и рачунари, а 1966. године предмет „Вођење и управљање пројектила“, док „Основи регулисања са динамичким третманом проблема регулисања“ постаје обавезан за студенте свих смерова.
Катедра за аутоматско управљање основана је 1970. године. Први шеф Катедре био је проф. др Борислав Милојковић, а остали њени чланови били су: ван. проф. др Светислав Зарић, хон. доц. др Миливоје Секулић, хон. доц. др Србољуб Миновић, доц. мр Бранко Глигорић и асистенти Велимир Симоновић и Љубомир Грујић. Због изузетних потреба привреде за дипломираним инжењерима машинства за аутоматско управљање, Катедра је одмах по свом формирању покренула иницијативу за стварање Групе за аутоматско управљање. Група је формирана 1972. год., а студенти њене прве генерације су започели студије 1974. године.
Сусрет прве генерације аутоматичара, први пут после 50 година, био је веома емотиван. Евоциране су успомене на студентске дане, кроз различите анегдоте и брижно чуване, сада већ пожутеле фотографије. Била је то и прилика да међу собом размене своја богата животна искуства и постигнућа у каријери.
У име Катедре за аутоматско управљање, добродошлицу старијим колегама пожелео је шеф Катедре, проф. др Милан Ристановић, а затим се окупљенима обратио и један од организатора обележавања овог јубилеја, проф. др Зоран Бучевац, редовни професор Машинског факултета у пензији.
„Стицајем околности, стојим овде испред вас, мојих другарица и другова и нашег драгог проф. Грујића, у учионици где смо се и пре 50 година дружили и водили различите битке научне и сличне природе. Идеја о нашем окупљању потекла је од колеге, проф. др Новака Недића, а ја сам, као неко који је читав радни век провео на Машинском факултету, радо прихватио ту идеју и преузео улогу организатора“, рекао је проф. Бучевац.
С друге стране, како је навео, обележавање 50 година од уписа прве генерације на Групи за аутоматско управљање има и одређени историјски значај. „Када време прохуји и када се у будућности неко окрене уназад да проучава формирање Катедре за аутоматско управљање и Групе за аутоматско управљање, онда ће овај скуп свакако имати своју одређену тежину и одређени историјски значај“, истакао је проф. Бучевац.
Златни јубилеј првој генерацији аутоматичара честитао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. „Част ми је да се обратим овим поводом. Без вас Машински факултет не постоји. Ништа не почиње нити се завршава садашњим генерацијама и тако треба да посматрамо све и у животу“, рекао је проф. Поповић.
Нагласивши да је Катедра за аутоматско управљање једна од елитних катедри на Машинском факултету, декан је присутне информисао о изузетним резултатима актуелног уписа на мастер академским студијама, посебно на смеру за аутоматско управљање. „Број пријављених студената премашио предвиђену уписну квоту. Трећи сте по интересовању, одмах иза термотехнике и процесне технике. То много говори о вашој Катедри. Захваљујући вашем раду претходних пет деценија постали сте препознатљиви и не мислим да смо ишта лошији од Електротехничког факултета, ако нисмо и бољи“, истакао је декан Машинског факултета.
Напомињући да је управа Машинског факултета увек подржавала скупове који говоре о вишедеценијској традицији факултета, проф. Поповић је указао и на значај обнове Алумни фондације Машинског факултета. „Зато, добродошли у своју другу кућу. Поздрављам идеју проф. Недића и проф. Бучевца и сагласан сам да су оваква окупљања део историје Машинског факултета“, поручио је, између осталог, декан Машинског факултета.
Утемељивач наставних планова и програма на Катедри и Групи за аутоматско управљање био је проф. др Љубомир Грујић. Под његовим менторством проистекла је и прва генерација наставника Катедре: проф. др Драгутин Дебељковић, проф. др Зоран Бучевац, проф. др Зоран Рибар и проф. др Ђуро Коруга, који су оставили неизбрисив траг и изнедрили данашњу генерацију наставника и сарадника на Катедри.
Присећајући се почетака, проф. Грујић је рекао да је тада имао сумњу да ли ће се уопште неко пријавити на један, како је навео, прилично непознат смер.
„Студенти нису имали представу о томе шта се изучава у области аутоматског управљања, нити су познавали наставнике, а нису имали ни кога да питају. И одједном, 16 пријављених студената. За мене је то било као 16 милиона. Међутим, одувек сам сам се питао шта је сваког од тих младих људи привукло да изабере потпуно непознату област поред свих класичних група на факултету. У сваком случају ви сте тада одредили, не само ваш живот, него сте усмерили и мој, као и живот свих осталих наставника. Зато вам се дивим и захваљујем“, поручио је проф. Грујић својој првој генерацији студената.
У име целе генерације, скупу се обратио мр Васо Букоровић, дипл. маш. инж., некадашњи директор „Телеоптика“. Он је захвалио декану Машинског факултета и шефу Катедре за аутоматско управљање на топлој добродошлици, а затим се осврнуо на време када су он и његове одлучили да упишу аутоматско управљање.
„То је био велики изазов за нас децу из претежно радничких и сељачких породица. Ипак, захваљујући проф. Грујићу, нашли смо смелости и храбрости да се упустимо у нешто тотално непознато. Хвала професоре на свему чему сте нас научили и уткали у нас, јер када смо изашли из ове школе били смо страх и трепет у српској привреди због нашег теоријског знања“, истакао је г. Букуровић.
Након заједничког фотографисања у згради Завода за аутоматско управљања и аули Машинског факултета свечаност је настављена презентацијом о садашњем систему и начину рада факултета, као и студијским програмима и организацији наставе на основним, мастер и докторским студијама, посебно на Модулу за аутоматско управљање, о чему је говорио проф. др Милан Ристановић.
„Сав овај посао обавља једна мала, али одабрана екипа. Пошто верујем у младе људе и да на њима свет остаје представићу најпре наша три асистента Митру Весовић, Луку Филиповића и Наталију Перишић, као и доцента др Владимира Зарића, а ту смо и ми припадници старе школе проф. др Радиша Јовановић, проф. др Драган Лазић и моја маленкост. Ми верујемо у ово што радимо и то је нама највећа награда“, поручио је на крају проф. Ристановић.
На крају свечаности, јубиларци су обишли и лабораторије Завода за аутоматско управљање међу којима: Лабораторију за интелигенте системе управљања, Лабораторију за индустријску аутоматику, Лабораторију за интелигентне зграде и Лабораторију за интегрисане системе, где су имали прилику да се упознају са најновијим пројектима на којима раде чланови Катедре за аутоматско управљање.
Обележавање јубилеја завршено је дружењем и појединачним обраћањем присутних у пословном клубу Машинског факултета.