Zlatni susret prve generacije automatičara Mašinskog fakulteta

Davne, 1974. godine, mala grupa studenata Mašinskog fakulteta u Beogradu zakoračila je u tada još uvek nepoznati svet automatskog upravljanja i predvođena vizionarstvom i mentorstvom prof. dr Ljubomira Grujića, odvažno krenula na zanimljiv put, pun profesionalnih izazova. Pedeset godina kasnije, ponovo su se okupili na mestu gde je sve počelo, u učionici Zavoda za automatsko upravljanje, u Ruzveltovoj 1a. Ovog puta kao ostvareni ljudi i inženjeri koji su svojim znanjem i stručnošću gradili čvrste temelje na kojima je izrasla sadašnja Katedra za automatsko upravljanje.

Prvi dokument o visokoškolskoj nastavi iz oblasti automatskog upravljanja u mašinstvu datira još iz 1935. godine, kada je prof. Aćim Stevović na Mašinsko-elektrotehničkom odseku Tehničkog fakulteta držao predavanja iz odeljka „Regulatori i regulisanje termičkih mašina“, prvi predmet iz ove oblasti na Mašinskom fakultetu je uveden 1956. godine pod nazivom „Osnovi regulisanja sa dinamičkim tretmanom problema regulisanja“. Deset godina kasnije, na grupi za proizvodnju se uvodi predmet „Automatizacija proizvodnje, a na grupi za balistiku najpre se 1964. godine uvodi predmet „Servomehanizmi i računari, a 1966. godine predmet „Vođenje i upravljanje projektila“, dok „Osnovi regulisanja sa dinamičkim tretmanom problema regulisanja“ postaje obavezan za studente svih smerova.

Katedra za automatsko upravljanje osnovana je 1970. godine. Prvi šef Katedre bio je prof. dr Borislav Milojković, a ostali njeni članovi bili su: van. prof. dr Svetislav Zarić, hon. doc. dr Milivoje Sekulić, hon. doc. dr Srboljub Minović, doc. mr Branko Gligorić i asistenti Velimir Simonović i Ljubomir Grujić. Zbog izuzetnih potreba privrede za diplomiranim inženjerima mašinstva za automatsko upravljanje, Katedra je odmah po svom formiranju pokrenula inicijativu za stvaranje Grupe za automatsko upravljanje. Grupa je formirana 1972. god., a studenti njene prve generacije su započeli studije 1974. godine.

Susret prve generacije automatičara, prvi put posle 50 godina, bio je veoma emotivan. Evocirane su uspomene na studentske dane, kroz različite anegdote i brižno čuvane, sada već požutele fotografije. Bila je to i prilika da među sobom razmene svoja bogata životna iskustva i postignuća u karijeri.

U ime Katedre za automatsko upravljanje, dobrodošlicu starijim kolegama poželeo je šef Katedre, prof. dr Milan Ristanović, a zatim se okupljenima obratio i jedan od organizatora obeležavanja ovog jubileja, prof. dr Zoran Bučevac, redovni profesor Mašinskog fakulteta u penziji.

„Sticajem okolnosti, stojim ovde ispred vas, mojih drugarica i drugova i našeg dragog prof. Grujića, u učionici gde smo se i pre 50 godina družili i vodili različite bitke naučne i slične prirode. Ideja o našem okupljanju potekla je od kolege, prof. dr Novaka Nedića, a ja sam, kao neko koji je čitav radni vek proveo na Mašinskom fakultetu, rado prihvatio tu ideju i preuzeo ulogu organizatora“, rekao je prof. Bučevac.

S druge strane, kako je naveo, obeležavanje 50 godina od upisa prve generacije na Grupi za automatsko upravljanje ima i određeni istorijski značaj. „Kada vreme prohuji i kada se u budućnosti neko okrene unazad da proučava formiranje Katedre za automatsko upravljanje i Grupe za automatsko upravljanje, onda će ovaj skup svakako imati svoju određenu težinu i određeni istorijski značaj“, istakao je prof. Bučevac.

Zlatni jubilej prvoj generaciji automatičara čestitao je dekan Mašinskog fakulteta, prof. dr Vladimir Popović. „Čast mi je da se obratim ovim povodom. Bez vas Mašinski fakultet ne postoji. Ništa ne počinje niti se završava sadašnjim generacijama i tako treba da posmatramo sve i u životu“, rekao je prof. Popović.

Naglasivši da je Katedra za automatsko upravljanje jedna od elitnih katedri na Mašinskom fakultetu, dekan je prisutne informisao o izuzetnim rezultatima aktuelnog upisa na master akademskim studijama, posebno na smeru za automatsko upravljanje. „Broj prijavljenih studenata premašio predviđenu upisnu kvotu. Treći ste po interesovanju, odmah iza termotehnike i procesne tehnike. To mnogo govori o vašoj Katedri. Zahvaljujući vašem radu prethodnih pet decenija postali ste prepoznatljivi i ne mislim da smo išta lošiji od Elektrotehničkog fakulteta, ako nismo i bolji“, istakao je dekan Mašinskog fakulteta.

Napominjući da je uprava Mašinskog fakulteta uvek podržavala skupove koji govore o višedecenijskoj tradiciji fakulteta, prof. Popović je ukazao i na značaj obnove Alumni fondacije Mašinskog fakulteta. „Zato, dobrodošli u svoju drugu kuću. Pozdravljam ideju prof. Nedića i prof. Bučevca i saglasan sam da su ovakva okupljanja deo istorije Mašinskog fakulteta“, poručio je, između ostalog, dekan Mašinskog fakulteta.

Utemeljivač nastavnih planova i programa na Katedri i Grupi za automatsko upravljanje bio je prof. dr Ljubomir Grujić. Pod njegovim mentorstvom proistekla je i prva generacija nastavnika Katedre: prof. dr Dragan Debeljković, prof. dr Zoran Bučevac, prof. dr Zoran Ribar i prof. dr Đuro Koruga, koji su ostavili neizbrisiv trag i iznedrili današnju generaciju nastavnika i saradnika na Katedri.

Prisećajući se početaka, prof. Grujić je rekao da je tada imao sumnju da li će se uopšte neko prijaviti na jedan, kako je naveo, prilično nepoznat smer.

„Studenti nisu imali predstavu o tome šta se izučava u oblasti automatskog upravljanja, niti su poznavali nastavnike, a nisu imali ni koga da pitaju. I odjednom, 16 prijavljenih studenata. Za mene je to bilo kao 16 miliona. Međutim, oduvek sam sam se pitao šta je svakog od tih mladih ljudi privuklo da izabere potpuno nepoznatu oblast pored svih klasičnih grupa na fakultetu. U svakom slučaju vi ste tada odredili, ne samo vaš život, nego ste usmerili i moj, kao i život svih ostalih nastavnika. Zato vam se divim i zahvaljujem“, poručio je prof. Grujić svojoj prvoj generaciji studenata.

U ime cele generacije, skupu se obratio mr Vaso Bukorović, dipl. maš. inž., nekadašnji direktor „Teleoptika“. On je zahvalio dekanu Mašinskog fakulteta i šefu Katedre za automatsko upravljanje na toploj dobrodošlici, a zatim se osvrnuo na vreme kada su on i njegove odlučili da upišu automatsko upravljanje.

„To je bio veliki izazov za nas decu iz pretežno radničkih i seljačkih porodica. Ipak, zahvaljujući prof. Grujiću, našli smo smelosti i hrabrosti da se upustimo u nešto totalno nepoznato. Hvala profesore na svemu čemu ste nas naučili i utkali u nas, jer kada smo izašli iz ove škole bili smo strah i trepet u srpskoj privredi zbog našeg teorijskog znanja“, istakao je g. Bukurović.

Nakon zajedničkog fotografisanja u zgradi Zavoda za automatsko upravljanja i auli Mašinskog fakulteta svečanost je nastavljena prezentacijom o sadašnjem sistemu i načinu rada fakulteta, kao i studijskim programima i organizaciji nastave na osnovnim, master i doktorskim studijama, posebno na Modulu za automatsko upravljanje, o čemu je govorio prof. dr Milan Ristanović.

„Sav ovaj posao obavlja jedna mala, ali odabrana ekipa. Pošto verujem u mlade ljude i da na njima svet ostaje predstaviću najpre naša tri asistenta Mitru Vesović, Luku Filipovića i Nataliju Perišić, kao i docenta dr Vladimira Zarića, a tu smo i mi pripadnici stare škole prof. dr Radiša Jovanović, prof. dr Dragan Lazić i moja malenkost. Mi verujemo u ovo što radimo i to je nama najveća nagrada“, poručio je na kraju prof. Ristanović.

Na kraju svečanosti, jubilarci su obišli i laboratorije Zavoda za automatsko upravljanje među kojima: Laboratoriju za inteligente sisteme upravljanja, Laboratoriju za industrijsku automatiku, Laboratoriju za inteligentne zgrade i Laboratoriju za integrisane sisteme, gde su imali priliku da se upoznaju sa najnovijim projektima na kojima rade članovi Katedre za automatsko upravljanje.

Obeležavanje jubileja završeno je druženjem i pojedinačnim obraćanjem prisutnih u poslovnom klubu Mašinskog fakulteta.