Невена Росић, мастер инжењер машинства, рођена је 08. децембра 1994. године у Београду, Република Србија. Њене истраживачке области су теоријска и примењена механика, као и биомедицинско инжењерство. Основне студије на Машинском факултету Универзитета у Београду завршила је 2016. године са просечном оценом 9,97. Након тога, завршила је мастер студије 2018. године са просечном оценом 9,90. Назив мастер рада је био: „Напонско-деформациона анализа стентова помоћу методе коначних елемената“. Уписала је докторске студије 2018. године, а докторску дисертацију под насловом „Простирање таласа кроз метаструктуре од спрегнутих еластичних, вискоеластичних и крутих сегмената“ одбранила је у августу 2025. године, под менторством проф. др Михаила Лазаревића и в. науч. сар. др Милана Цајића са Математичког института САНУ.

Запослена је на Машинском факултету Универзитета у Београду, на Катедри за механику, у звању доцента. Од фебруара 2019. године учествује у пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја ОН174001 „Динамика хибридних система сложених структура. Динамика материјала“. Од августа 2024. године учествује на пројекту „Примена хидрогел јонотронике у мекој роботици“, у оквиру програма билатералне научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине. Од августа 2025. године учествује на пројекту „Fractional-Order Modelling and Machine Learning for Mass Damper Control Connecting“, у оквиру програма сарадње српске науке са дијаспором. Има теоријско и практично знање у области електронике и „ембедед“ програмирања, а такође је и проналазач малог патента под називом „Уређај за писање текста и управљање екстерним модулом на који је повезан, без гледања у екран“.

Током основних и мастер студија добијала је државне стипендије, као и стипендију Фонда за младе таленте „Доситеја“, која се додељује најбољим студентима у Србији, на завршној години студија. Течно говори енглески, а споразумева се на немачком и француском. Има значајне вештине програмирања у оквиру програмских језика C# и C++. Такође се одлично служи софтверима Matlab и GNU Octave, а у оквиру различитих истраживања имала је прилике да користи и софтвере ABAQUS, ANSYS и OpenFOAM.